Diskriminacija u vezi sa ostvarivanjem prava na roditeljski dodatak

[wpsr_addthis type=“sharecount“ scstyle=“grouped“]

OPIS PROBLEMA: Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS“, br. 16/2002, 115/2005 i 107/2009) propisuje da roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete pod uslovom da je državljanin Republike Srbije, da ima prebivalište u Republici Srbiji i da ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Ovaj Zakon propisuje da pravo na roditeljski dodatak može ostvariti i otac deteta, ali samo ukoliko majka deteta nije živa, ukoliko je napustila dete ili je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu (čl. 14. st. 7. Zakona).

Međutim, gore navedene odredbe Zakona stvaraju problem brojnim porodicama u kojima je majka strani državljanin a otac državljanin Republike Srbije. Naime, u ovakvim situacijima majka ne može da ostvari pravo na roditeljski dodatak jer je strani državljanin, ali najčešće ni otac jer Zakon propisuje da roditeljski dodatak otac ostvaruje ukoliko majka deteta nije živa, ukoliko je napustila dete ili je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu. Dakle, kad je majka deteta živa i neposredno brine o detetu, i pored toga što i deca najčešće imaju državljanstvo Republike Srbije, ove porodice bivaju uskraćene za roditeljski dodatak, odnosno diskriminisane u odnosu na druge.

Krajnji korisnik ove pomoći je dete, tako da postojanje ovakvih odredbi Zakona zadire i u prava deteta koja zahtevaju posebnu zaštitu. Kao posledica primene ove odredbe deci iz gore navedenih brakova se uskraćuje njihovo pravo na ovu meru socijalne zaštite. Da problem bude još veči, primećeno je da se iste ili slične odredbe unose i u opštinske i gradske odluke o novčanoj pomoći porodici sa decom jer po čl. 9. st. 4. Zakona, opština, odnosno grad mogu, ako su obezbedili sredstva, da utvrde i druga prava, veći obim prava od prava utvrđenih ovim zakonom i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje. To znači da diskriminatorne odredbe postoje i u brojnim dokumentima donetim na osnovu ovog zakona, na teritoriji čitave zemlje.

UZROK PROBLEMA: Činjnica da u Zakonu nije predviđena mogućnost da i otac deteta koji je državljanin Republike Srbije sa prebivalištem u Republici Srbiji može da ostvari pravo na roditeljski dodatak ukoliko majka deteta to ne može jer je strani državljanin.

STATUS PROBLEMA: KRIVA DRINA ISPRAVLjENA – Ministarstvo pravde je kao vodeća institucija za pregovaranje sa EU za Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava), 26. septembra 2014. uputilo poziv organizacijama civilnog društva da daju komentare na nacrt Akcionog plana za ovo poglavlje. Obzirom da Akcioni plan predstavlja niz konkretnih mera/akcija koje država ima obavezu sprovesti u narednom periodu, na ovaj poziv se i odazvalo Udruženje Narodni parlament. Tako je naše obraćanje i pravna analiza sa konkretnim predlozima za izmenu zakona, rezultiralo time da tokom decembra 2014. godine naš predlog da se izmene odredbe čl. 14. st. 7. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom izmene, bude prihvaćen. Ovo praktično znači da se država pravno obavezuje da izmeni Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom te time ukloni problem koji postoji za brojne porodice prilikom ostvarivanja prava na roditeljski dodatak. Ovo se konačno desilo tek krajem 2017. godine, kad je usvojen novi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Ovaj zakon objavljen je u Službenom glasniku 113/2017 i počinje da se primenjuje 1. jula 2018. godine. Dakle, gotovo 4 godine je trajalo ispravljanje ove „krive drine“.

Datum objave: 01/09/2014