Немојте системско решавање проблема, молим Вас!

[wpsr_addthis type=“sharecount“ scstyle=“grouped“]

ОПИС ПРОБЛЕМА: Центар за заштиту и едукацију корисника финансијских услуга Народне банке Србије, део Управе за надзор над финансијским институцијама, не разматра обавештења пружена од стране узбуњивача, дата у вези са незаконитим пословањем даваоца финансијских услуга (банке, лизинг куће и сл.).

Центар по правилу не разматра наводе из обавештења грађана у вези са незаконитошћу рада даваоца финансијских услуга, у случајевима кад се корисник услуге није претходно приговором обратио самом даваоцу финансијске услуге. У овоме поступању Центар се руководи „Одлуком о начину поступања банке и даваоца лизинга по приговору корисника финансијских услуга и начину поступања Народне банке Србије по обавештењу тих корисника“. Ова Одлука прописује да се пре обраћања Центру, корисник финансијске услуге прво мора обратити даваоцу исте. У пракси, ово значи да ако се Центру обрати лице који иначе нема основа да се приговором претходно обрати даваоцу финансијске услуге, јер рецимо није клијент даваоца услуге или ако јесте, проблем на који указује није имао личног утицаја на то лице, обавештење овог лица такође бива одбачено. Ово из формалног разлога јер се лице претходно није обратило даваоцу финансијске услуге, иако за тако нешто очигледно није имало основа. Обавештења од стране узбуњивача се у пракси такође одбијају и кад су анонимна.

Наведена пракса Центра очигледно је више окренута решавању појединачних проблема грађана, док се шанса за уклањање неправилности у пословању банка која погађа можда хиљаде грађана, пропушта и занемарује. Како другачије објаснити да је рецимо код информације да једна банка наплаћује затварање рачуна грађана, за Центар једино релевантно да ли се корисник претходно обратио банци приговором, а не информација да се овакво флагрантно кршење Закона о заштити корисника финансијских услуга потенцијално дешава масовно, а не само у случају индивидуалног грађанина. Сличних примера има више.
Дакле, тренутном праксом Центар на одређени начин избегава већу одговорност од оне „наметнуте“ приговором индивидуалне странке и у вези, најчешће индивидуалног проблема. Додатно, пракса у којој се не разматрају обавештења пружена од стране узбуњивача који указују на незаконито пословањем даваоца финансијских услуга, било ово анонимно или без претходно испуњеног услова у смислу формалног обраћања даваоцу услуге, у супротности је и са позитивним прописима. Народна банка Србије је ипак дужна да врши контролу законитости пословања даваоца финансијских услуга, без обзира на испуњеност формалних услова предвиђених подзаконским актима, као што је горе наведена Одлука. Тренутна ситуација доноси парадокс да се поступање по горе наведеној Одлуци претпоставља поступању по Закону о НБС и Закону о заштити корисника финансијских услуга.

УЗРОК ПРОБЛЕМА: У делу, проблем лежи и у одредбама Одлуке о начину поступања банке и даваоца лизинга по приговору корисника финансијских услуга и начину поступања Народне банке Србије по обавештењу тих корисника. Исте су очигледно исувише искључиве, у смислу остављања простора за тумачење да је разматрање навода из обавештења лица која сама нису корисници одређених „проблематичних“ финансијских услуга, дозвољено па чак и пожељно. Међутим, у највећем делу, проблем лежи у исувише нефлескибилном тумачењу Одлуке, праћено „заборављањем“ релевантних закона, из чега последично произилази „недостатак овлашћења“ упошљеника Центра да се позабаве решавањем проблема на које им указују и она лица која нису директни корисници финансијске услуге која је предмета приговора, односно обавештења.

СТАТУС ПРОБЛЕМА: ИДЕНТИФИКОВАН.

Датум објаве: 02/07/2013