Nemojte sistemsko rešavanje problema, molim Vas!

[wpsr_addthis type=“sharecount“ scstyle=“grouped“]

OPIS PROBLEMA: Centar za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije, deo Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama, ne razmatra obaveštenja pružena od strane uzbunjivača, data u vezi sa nezakonitim poslovanjem davaoca finansijskih usluga (banke, lizing kuće i sl.).

Centar po pravilu ne razmatra navode iz obaveštenja građana u vezi sa nezakonitošću rada davaoca finansijskih usluga, u slučajevima kad se korisnik usluge nije prethodno prigovorom obratio samom davaocu finansijske usluge. U ovome postupanju Centar se rukovodi „Odlukom o načinu postupanja banke i davaoca lizinga po prigovoru korisnika finansijskih usluga i načinu postupanja Narodne banke Srbije po obaveštenju tih korisnika“. Ova Odluka propisuje da se pre obraćanja Centru, korisnik finansijske usluge prvo mora obratiti davaocu iste. U praksi, ovo znači da ako se Centru obrati lice koji inače nema osnova da se prigovorom prethodno obrati davaocu finansijske usluge, jer recimo nije klijent davaoca usluge ili ako jeste, problem na koji ukazuje nije imao ličnog uticaja na to lice, obaveštenje ovog lica takođe biva odbačeno. Ovo iz formalnog razloga jer se lice prethodno nije obratilo davaocu finansijske usluge, iako za tako nešto očigledno nije imalo osnova. Obaveštenja od strane uzbunjivača se u praksi takođe odbijaju i kad su anonimna.

Navedena praksa Centra očigledno je više okrenuta rešavanju pojedinačnih problema građana, dok se šansa za uklanjanje nepravilnosti u poslovanju banka koja pogađa možda hiljade građana, propušta i zanemaruje. Kako drugačije objasniti da je recimo kod informacije da jedna banka naplaćuje zatvaranje računa građana, za Centar jedino relevantno da li se korisnik prethodno obratio banci prigovorom, a ne informacija da se ovakvo flagrantno kršenje Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga potencijalno dešava masovno, a ne samo u slučaju individualnog građanina. Sličnih primera ima više.
Dakle, trenutnom praksom Centar na određeni način izbegava veću odgovornost od one „nametnute“ prigovorom individualne stranke i u vezi, najčešće individualnog problema. Dodatno, praksa u kojoj se ne razmatraju obaveštenja pružena od strane uzbunjivača koji ukazuju na nezakonito poslovanjem davaoca finansijskih usluga, bilo ovo anonimno ili bez prethodno ispunjenog uslova u smislu formalnog obraćanja davaocu usluge, u suprotnosti je i sa pozitivnim propisima. Narodna banka Srbije je ipak dužna da vrši kontrolu zakonitosti poslovanja davaoca finansijskih usluga, bez obzira na ispunjenost formalnih uslova predviđenih podzakonskim aktima, kao što je gore navedena Odluka. Trenutna situacija donosi paradoks da se postupanje po gore navedenoj Odluci pretpostavlja postupanju po Zakonu o NBS i Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

UZROK PROBLEMA: U delu, problem leži i u odredbama Odluke o načinu postupanja banke i davaoca lizinga po prigovoru korisnika finansijskih usluga i načinu postupanja Narodne banke Srbije po obaveštenju tih korisnika. Iste su očigledno isuviše isključive, u smislu ostavljanja prostora za tumačenje da je razmatranje navoda iz obaveštenja lica koja sama nisu korisnici određenih „problematičnih“ finansijskih usluga, dozvoljeno pa čak i poželjno. Međutim, u najvećem delu, problem leži u isuviše nefleskibilnom tumačenju Odluke, praćeno „zaboravljanjem“ relevantnih zakona, iz čega posledično proizilazi „nedostatak ovlašćenja“ upošljenika Centra da se pozabave rešavanjem problema na koje im ukazuju i ona lica koja nisu direktni korisnici finansijske usluge koja je predmeta prigovora, odnosno obaveštenja.

STATUS PROBLEMA: IDENTIFIKOVAN.

Datum objave: 02/07/2013