Kršenje prava građana i privrede u poreskom postupku

[wpsr_addthis type=“sharecount“ scstyle=“grouped“]

OPIS PROBLEMA: Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, čl. 36., predviđeno je da se poreski akti u pisanom obliku dostavljaju poštom ili lično, te ako se dostavljanje poreskih akata vrši preko pošte, poreski akt smatra se dostavljenim po isteku roka od 15 dana od dana predaje poreskog akta pošti. Na ovaj način Poreska uprava svoju obavezu dostavljanja poreskoj obvezniku izvršava tako što pismeno dostavi pošti, pravnom licu koje uopšte i nije stranka konkretnog poreskopravnog odnosa.

Dostavljanjem poreskog akta „trećem licu“ Poreska uprava se oslobađa obaveze dokazivanja da je pismeno zaista dostavljeno poreskom obvezniku, jer je jedini dokaz koji je Upravi potreban dokaz o predaji rešenja pošti. Sa druge strane, ovim članom nije propisana nikakva konkretna obaveza pošte da dokaz o uručenju pismena obvezniku dostavi Poreskoj upravi.
Tumačenjem navedene odredbe može se lako zaključiti da pošta i nema nikakve obaveze, niti trpi bilo kakve sankcije zbog toga što dostavljanje nije izvršeno. Propisivanjem ovakvog „fiktivnog“ dostavljanja poreskih akata stvorena je mogućnost za brojne povrede prava poreskih obveznika, jer se može desiti da poreski akt i ne stigne do adresata. Na taj način obveznici neće ni biti upoznati sa sadržinom poreskog akta, što je osnovna svrha dostavljanja.

Dostavljanje, kao jedna procesna radnja u poreskom postupku, je veoma bitna i njen značaj ogleda u tome što se za momenat dostavljanja vezuju određene pravne posledice. Pre svega od momenta dostavljanja obveznik ima mogućnost da uloži žalbu, predviđenu čl. 140. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ukoliko nije zadovoljan rešenjem prvostepenog organa. Žalba se podnosi drugostepenom organu u roku od 15 dana od dana prijema poreskog upravnog akta. Ukoliko, na primer, greškom pošte poreski akt nije dostavljen, obvezniku će biti faktički uskraćeno jedno od osnovnih prava – pravo na pravni lek.
U čl. 77. st. 3. Zakona navodi se pravo na pokretanje upravnog spora protiv konačnog rešenja Poreske uprave. Ovo pravo direktno je vezano za pravo na žalbu, jer propuštanjem roka za žalbu rešenje postaje konačno i pravnosnažno pa se protiv njega ne može pokrenuti upravni spor. U vezi sa ovim treba napomenuti da, po pravilu, neurednim dostavljanjem rešenja ne mogu nastupiti posledice za poreskog obveznika koje se tiču zaračunavanja zakonske kamate na dugovani iznos ili eventualne prinudne naplate, ali Poreskoj upravi je ovakvom zakonskom odredbom data mogućnost da „urednost“ dostavljanja poreskom obvezniku dokaže dostavljanjem pismena pošti.

Pored poreskog rešenja kojim je utvrđena poreska obaveza, na ovaj način dostavljaju se i opomene za plaćanje poreza predivđene čl. 71. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ove opomene šalju se ukoliko poreski obveznik nije izmirio svoju obavezu u zakonskom roku. Opomena iz stava 1. ovog člana sadrži i pouku poreskom obvezniku da u roku od pet dana može sa Poreskom upravom da raspravi sporna pitanja u vezi vrste i iznosa poreza, odnosno sporednih poreskih davanja dospelih za naplatu.
Poslata opomena, odnosno opomena dostavljena pošti, prethodi donošenju rešenja o prinudnoj naplati poreza. I ovo rešenje podleže pravilu propisanom u čl. 36. Zakona, tako da se ponovo dolazi do istih problema vezanih za ovakav način dostavljanja. Stavom 4. čl. 77. predviđeno je pravo na žalbu, ali i ono može biti uskraćeno ukoliko obveznik nije primio rešenje o prinudnoj naplati. Posledice donošenja ovog rešenja su naplata duga iz celokupne imovine poreskog obveznika i naplata troškova postupka prinudne naplate poreza i troškova prvostepenog poreskog prekršajnog postupka.

Uz žalbu, podjednako bitno pravo je i pravo na prigovor. Ovo pravo predviđeno je čl. 100. i 107. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji na osnovu kojih poreski obveznik može izjaviti prigovor na zapisnik o popisu pokretnih stvari i prigovor na rešenje o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti tri dana od dostavljanja ovih pismena. Prigovorom se može privremeno zaustaviti postupak prinudne naplate ili se uticati na nepravilnosti koje nastaju u prilikom sprovođenja ovog postupka. Druga situacija u kojoj se koristi ovo pravno sredstvo predviđena je čl. 124. Zakona – poreska uprava može da odloži početak sprovođenja terenske kontrole ako poreski obveznik podnese usmeni prigovor odmah po prijemu naloga za terensku kontrolu.
Kako se na na dostavljanje se i u ovim slučajevima primenjuje čl. 36. Zakona otvaraju se ista pitanja i javljaju se isti problemi kao i sa pravom na žalbu.

Dodatni problem nalazimo u prvom stavu čl. 36. Zakona gde ćemo pronaći formulaciju da se „poreski akti dostavljaju poštom ili lično“. Tumačenjem ovog stava možemo zaključiti da Poreska uprava nema ni obavezu da pokuša dostavu rešenja lično, već to može učiniti odmah poštom. Izmena čl. 36. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, verovatno u cilju brže i efikasnije naplate poreza, dovešće u praksi do brojnih problema, a već se sada kosi sa brojnim pravilima samog poreskog postupka. Ovom izmenom dovedena je u pitanje pravna sigurnost poreskih obveznika, jer iako neuredno dostavljeno rešenje ne proizvodi pravne posledice, na osnovu njega ne teku rokovi za žalbu, ne može postati izvršno, ne daje pravo organu koji ga je doneo da preduzima radnje na osnovu njega, ono će ipak proizvoditi značajne pravne i finansijske posledice po obveznike koji možda faktički i nisu primili poresko rešenje, ali će se u svakom slučaju smatrati nesavesnim dužnicima.

UZROK PROBLEMA: Neprecizna i nepotpuna odredba čl. 36. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koja otvara mogućnost brojnih zloupotreba, uskraćuje prava poreskim obveznicima, a u krajnjem slučaju i obesmišljava svrhu dostavljanja.

STATUS PROBLEMA: ISPRAVLjAMO KRIVE DRINE

Datum objave: 11/03/2014