Кршење права грађана и привреде у пореском поступку

[wpsr_addthis type=“sharecount“ scstyle=“grouped“]

ОПИС ПРОБЛЕМА: Законом о пореском поступку и пореској администрацији, чл. 36., предвиђено је да се порески акти у писаном облику достављају поштом или лично, те ако се достављање пореских аката врши преко поште, порески акт сматра се достављеним по истеку рока од 15 дана од дана предаје пореског акта пошти. На овај начин Пореска управа своју обавезу достављања пореској обвезнику извршава тако што писмено достави пошти, правном лицу које уопште и није странка конкретног порескоправног односа.

Достављањем пореског акта „трећем лицу“ Пореска управа се ослобађа обавезе доказивања да је писмено заиста достављено пореском обвезнику, јер је једини доказ који је Управи потребан доказ о предаји решења пошти. Са друге стране, овим чланом није прописана никаква конкретна обавеза поште да доказ о уручењу писмена обвезнику достави Пореској управи.
Тумачењем наведене одредбе може се лако закључити да пошта и нема никакве обавезе, нити трпи било какве санкције због тога што достављање није извршено. Прописивањем оваквог „фиктивног“ достављања пореских аката створена је могућност за бројне повреде права пореских обвезника, јер се може десити да порески акт и не стигне до адресата. На тај начин обвезници неће ни бити упознати са садржином пореског акта, што је основна сврха достављања.

Достављање, као једна процесна радња у пореском поступку, је веома битна и њен значај огледа у томе што се за моменат достављања везују одређене правне последице. Пре свега од момента достављања обвезник има могућност да уложи жалбу, предвиђену чл. 140. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, уколико није задовољан решењем првостепеног органа. Жалба се подноси другостепеном органу у року од 15 дана од дана пријема пореског управног акта. Уколико, на пример, грешком поште порески акт није достављен, обвезнику ће бити фактички ускраћено једно од основних права – право на правни лек.
У чл. 77. ст. 3. Закона наводи се право на покретање управног спора против коначног решења Пореске управе. Ово право директно је везано за право на жалбу, јер пропуштањем рока за жалбу решење постаје коначно и правноснажно па се против њега не може покренути управни спор. У вези са овим треба напоменути да, по правилу, неуредним достављањем решења не могу наступити последице за пореског обвезника које се тичу зарачунавања законске камате на дуговани износ или евентуалне принудне наплате, али Пореској управи је оваквом законском одредбом дата могућност да „уредност“ достављања пореском обвезнику докаже достављањем писмена пошти.

Поред пореског решења којим је утврђена пореска обавеза, на овај начин достављају се и опомене за плаћање пореза предивђене чл. 71. Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Ове опомене шаљу се уколико порески обвезник није измирио своју обавезу у законском року. Опомена из става 1. овог члана садржи и поуку пореском обвезнику да у року од пет дана може са Пореском управом да расправи спорна питања у вези врсте и износа пореза, односно споредних пореских давања доспелих за наплату.
Послата опомена, односно опомена достављена пошти, претходи доношењу решења о принудној наплати пореза. И ово решење подлеже правилу прописаном у чл. 36. Закона, тако да се поново долази до истих проблема везаних за овакав начин достављања. Ставом 4. чл. 77. предвиђено је право на жалбу, али и оно може бити ускраћено уколико обвезник није примио решење о принудној наплати. Последице доношења овог решења су наплата дуга из целокупне имовине пореског обвезника и наплата трошкова поступка принудне наплате пореза и трошкова првостепеног пореског прекршајног поступка.

Уз жалбу, подједнако битно право је и право на приговор. Ово право предвиђено је чл. 100. и 107. Закона о пореском поступку и пореској администрацији на основу којих порески обвезник може изјавити приговор на записник о попису покретних ствари и приговор на решење о утврђивању почетне вредности непокретности три дана од достављања ових писмена. Приговором се може привремено зауставити поступак принудне наплате или се утицати на неправилности које настају у приликом спровођења овог поступка. Друга ситуација у којој се користи ово правно средство предвиђена је чл. 124. Закона – пореска управа може да одложи почетак спровођења теренске контроле ако порески обвезник поднесе усмени приговор одмах по пријему налога за теренску контролу.
Како се на на достављање се и у овим случајевима примењује чл. 36. Закона отварају се иста питања и јављају се исти проблеми као и са правом на жалбу.

Додатни проблем налазимо у првом ставу чл. 36. Закона где ћемо пронаћи формулацију да се „порески акти достављају поштом или лично“. Тумачењем овог става можемо закључити да Пореска управа нема ни обавезу да покуша доставу решења лично, већ то може учинити одмах поштом. Измена чл. 36. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, вероватно у циљу брже и ефикасније наплате пореза, довешће у пракси до бројних проблема, а већ се сада коси са бројним правилима самог пореског поступка. Овом изменом доведена је у питање правна сигурност пореских обвезника, јер иако неуредно достављено решење не производи правне последице, на основу њега не теку рокови за жалбу, не може постати извршно, не даје право органу који га је донео да предузима радње на основу њега, оно ће ипак производити значајне правне и финансијске последице по обвезнике који можда фактички и нису примили пореско решење, али ће се у сваком случају сматрати несавесним дужницима.

УЗРОК ПРОБЛЕМА: Непрецизна и непотпуна одредба чл. 36. Закона о пореском поступку и пореској администрацији која отвара могућност бројних злоупотреба, ускраћује права пореским обвезницима, а у крајњем случају и обесмишљава сврху достављања.

СТАТУС ПРОБЛЕМА: ИСПРАВЉАМО КРИВЕ ДРИНЕ

Датум објаве: 11/03/2014